Dalmatisnka orgasmic spiza

Svjetski hit je idea kupujmo organic. Cijeli svijet želi jesti organic I spreman je platiti duplo da kupi nešto organsko. Zbog toga niču poput gljiva preskupi dučani u kojima se tvorničko proizvedeni organic sastojci prodaju za troduplu cijenu.  A opet sve je fino nako kako ti zapdnjaci vole, spakirano u kesice, izrezano u komadiće, uredno i lako za spremiti, s uputama na poleđini.

U Dalmaciji velika količina spize koja se prodaje je organski uzgojena. Iako postoje  moderne žene kakve padaju na marketing i privlačne etikete te  kupuju američki organski sok od šipka umisto da zgnječe friški šipak iz vrtla svoje babe, koja prodaje šipke na pazaru , I za svaki prodani šipak beštimaje unuku..

Stvarno ovdje se više nego igdje može nabaviti organski, domaći, izvorni hrambeni proizvod .
Na pazaru ispod stola zna se koja baba prodaje lipe masne domaće kokoše skupa s perjem I svim genitalijama . Na peškariji sva riba se prodaje ponosno sa iznutricama. Gljive su još umotane u zemlju iz koje su izrezane. Orasi dođu skupa s ljuskama. Iz bačve se litaje mast od prasca u kese i veže u čvor. A bundeve, a bogati prodaju se cile svih 20 kila, ili u komadima umotane u svoju čeličnu koru.

I naravno oči veče od kapule, kad namirišeš domače poizvode sve želiš imati. Sve okusi sto puta bolje negoli to može lidel polica organskog biločega. Ali kako češ otovriti i skuvat juhu od bundeve, ako u stanu pri ruci nemaš sikiru, I panj za izrezat, tu nemoguće odpornu na nož bundevu? Kako ispeć kolač od domaćih oraha bez čekića, kamena za čekić, I mlinca za orahe? Kako jest najfriškiju ribu, ako ti gospodin ribar u kambelovcu neče ni za dest kuna očistit iznutrice od ribe, koje nemožeš očistit jer jebiga nisi odrasla u đungli, nego u gradu,  I diže ti se želudac kad napipaš riblja crijeva na prstima.  Aaaaaaaaaa

A babe gledaju pokunjeno, jer prolaziš, očima hipnotiziranima, slinevši, no ipak prolaziš, ne staješ, dok one prodaju sve iz svog vrtla, a ti se misliš kako ču zaboga ja to očistit, I koliko dana če mi trebat za napravit taj jedan obid?. Pa ti se neda, pa kupiš u dučanu , deset puta manje dobru spizu jer, je čista, jer je spremna za skuvat odma čin skineš plastiku.

Ajmo babe dalmatinke, volite vi pineze, pa platit če vas sve moderne žene s obićnom kužinom bez sikire, više , da počmete te svoje proizvode, vrhunske kvalitete prodavati u obliku koji je lako za skuhati bez velike muke.

I tako gleda me  baba side kose, crnih noktiju,  ispod obrve. "Jel prodajem bundevu bez kore?"
" Da" odgovorim,
"Platit ču više za bundevu bez kore, jer ja nemam noža u mojoj kužini koj ju može ogulit, provala sam vrhunski novi keramički nož prekjučer, I na kraju sam morala razbivat tikvu o šank  "
" Ajme nemože tako " Gleda me krivo baba.
"Pričekaj"  kaže .
Proda još spize dolazećim  klientima  šta ima , pa izvadi nož, ogromni nož, kakvi samo babe sa sela mogu imat. Uzme ona bundevu. I počme gulit. Tikva pada od kore ka maslo sa vručeg noža. Ili je baba jaka ili je njen stari nož famozan, al tikva je oguljena u par minuta.
"Vidiš ja bundevu jeden sirovu, jer ona nikad nije ničin prskana" kaže baba zadovoljna.
A ja sam sretna. Tikva je stvarno mesnata i duboke narančaste boje- a ovaj put ču uspit napravit dovoljno juhe od tikve za familiju bez odustajnja s slomljenim nožem u po tikve, i subsikventnim kuvanja šmenci miniature.
Ponudim babi pare za guljenje- a ona neče da uzme.
" Kaže mi unuka da tikvu prodaju oguljenu, I to izrezanu u kocke u Zagrebu" . Veli baba.
"Da" ogovorim, "I zato je ljudi češće kupuju. "
Baba pazaruša, kaže meni "Ma dat ču ja tebi  jednu lipu okruglu tikvu, laku za gulit sljedeći put."
Pa, spremi nož u travešu, I poreda komadine neoguljene tikve preda se.