Veliki trajekt čeka. Usta razjapjena kao golemi kit, na njegov jezik penju se kamijoni, aute, motori, I mali miniaturni ljudi, veličine plakntona, trajekt nas niti ne osječa, ali nas rado guta.
U trajektu raja, uzbuđenje, regata . Svit je sastavljen od žena i djece pre malih da bi jahali vitrove s nabrijanim očevima na leđima škipećih jedrilica, staraca koji gredu povirit ima li ča maslina ove godine, kamijonđija, I pokoji turist, od vrste dostatne same sebi, što dolaze bez društva, a sretneš ih di god se okreneš, rado usvoijivi, gledaju te kao mace uličarke, odvedi me na obid koji se ručno kućno wow, skuva sa organskim povrćem iz vrta oh my god, , iz zalija s increadable domaćim extra vergine ujem. A uz sve te likove sidi i jedna žena, s njom četri kutije, u svakoj po mačka, svaka mačka sidi drugoj na glavi, sve tihe i pristojne dok ne priđe ih ponjjušit koji suputnik pas, kad se sve četri kutije na kostriješe, pljucaju I prijete.
Uz trajekt jure letilice, jedrilice, pune ludoga svita šta voli se vitron bakčat. Ljuljaju se natežu, konpi pucaju, valovi ih mlate, moče, zajebaju. Svi su mokri do kože, ladni I slani, smrde na znoj i adrenalin. Brži su od trajekta. Ima juga ka u priči, bibliskoj, melodramatičnoj. cilo vrime se natječu ti mužjaci i žene na brodima, ali tek pred luku, pred onu crvenu bovu šta kraj označuje, stvara se prava halbuka, zadnja bijesna bitka, tu se naguraju, mišiće čupaju, brodima se mlate, daju sve ,samo da budu brži od broda do tad pred -ase.
Kit je otvorija usta, izkotrljali se putnici na obale Visa. Reful je diga svima kose u nebesa. Stigli su turisti. Kako je lipo turist bit. Jej samo ti nosi moju kosu gori.
Riva je puna planktona šta postaju ljudi. Ali opet se svi guraju skupljaju i miču ,svi ko jedan jedan ko svi na fažol kroz usta hotela na besplatnu spizu.
Vrh je to godine za otok Vis, Viška regata. To je dokaz, živi pravi dokaz da doša je kraj litu, da konačno fureštima došao je kraj. Cijene na Visu naštimane su za furešte, jedan zadnji manevar za iscidit od turist ča se da.
Ali to I jesu otočke priče. Ti bi kapare? Ove naše kapare ča rastedu po škoju? E bogati to su ti organski kapari, ni pestcidi, ni ljudska ruka nije takla te kapare dok rastedu, očeš kapare- 200kun.! No te kapare prodaju sa takvim šarmom, I gladi za razgovorom, jer znaju višani da kad turistima dođe kraj, neče više imat ni s kin popričat. Morat če se družit s onin susidin s kin se sto puta tokon zime zavade.
Pa su kafići puni. 155 posada jedrilica, novinara, žena dice, baba, I domači sjati se po kafićima, cilo misto miriša ka kava I bevanda., Svi su apartmani puni, babe šta ih iznajmljuju doživljavaju orgazme, dižu cijene za svaku šupu u nebesa, kakve ne bi prošle ni u srid lita. Restorani vrte janjad, peču ribe, vade rakije, vina, šta se god ima. A uglavi cili dan domaći pjevuše, litu došao je kraj...
Kad koncem vikenda skupe se brodari, jedriličari, kapitani, ukrcaju se u brode, I ona plinske truba odjekne valom PAAAP PAAAP, I uz klepet jedara i krila dignu se galebovi i brodi, Viška riva ostane, pusta. Prazna. Počeo je raj.
Konobari tad ne tresu mrvice sa stola na pod, nego sa krpe po zadnjim gostima ča su se usudili ostat još jedan dan. Babe iznajmljivačice mlate na vrata, litu došao je kraj, biž te ča, ne-morete čekat u apartmanu sve do trajekta! Prvi dan zime, prvi dan zime, viče kuvar restorana i gostima i susidima, gotovo je , zatvaramo. Zatvaraju se kafići, restorani, zavjese i škure. A bicikle, skutreri, što su se iznajmljivali cilo lito, ostavljeni su bez nadzora, bez vlasnika po mistu, bez ključa, nikoga više nije briga.. Počela je zima.
Kada se skupi regata, I zadnji turisti pođu na trajekt, otok se utisne u morske magle, tišinu, blago skriveno sunce, I osim za maslinare Vis se izbirše sa pomorske karte. Sve do prolića, kada se svit pošteno naspava, I shvati, o dobro bi mi došla još koja kuna, onda otvore škure, rasprše magle, upale opet svjetionike, zagrju kafe aparate ko krijesove od davnine, oko kojih se skupe višani, da odluče kad če se opet upalit na brodkom gpsu, I tad zovu u luku Split I kažu "Pokrenite vapore, pošaljite nam naše furešte."
No comments:
Post a Comment